Байле и Айлин. Уильям Батлер Йейтс

Байле и Айлин
Автор: Уильям Батлер Йейтс
Перевод, комментарии: Анна Блейз (с)

СОДЕРЖАНИЕ: Байле и Айлин любили друг друга, но Энгус, Владыка Любви, пожелав, чтобы они обрели счастье в его загробной стране, принес каждому из них весть о смерти возлюбленного, из-за чего сердца их разбились, и они умерли.

Едва заслышу ржанки крик
Иль ветром колыхнет тростник, —
Передо мной встают во мгле
Наследник Улада, Байле,
Буаны сладкоустый сын,
И дева нежная Айлин,
Лугайда дочь, владыки юга,
Навек желанные друг другу.
Их пыл иссякнуть не успел;
Ни груз забот, ни дряхлость тел
Им не поставили предел;
И, не вкусив утех земли,
Они в бессмертье расцвели.

То было в дни, когда Христос
Свое ученье людям нес,
Но Бурый Бык еще страну
Не вверг в жестокую войну.
Байле Медовые Уста —
Кого еще иной простак
Байле Малоземельным звал, —
Из Эмайн-Махи путь держал
С толпой арфистов и певцов,
С отрядом юных удальцов,
К равнине тучной Муртемне
В мечтах о будущей жене.
И все вокруг на все лады
Сулили счастье молодым.

И вдруг навстречу им возник
Худой растрепанный старик:
Лишь полплаща на нем висит,
Зеленых косм ужасен вид,
И в башмаки набилась грязь;
Но, как у белки, блещет глаз.

О, птичьи крики в облаках!
О, шелест ветра в тростниках!
Они вовеки не дадут
В простой любви найти приют:
Какая-нибудь Кэт иль Нэн
Для нас, безумцев, — тень и тлен
Пред той, чей горестный удел
Давно истлевший бард воспел.
Но все познавший узнает,
Что жизнь нам дарит меж забот
Лишь ласку уст и детский смех —
А выше в мире нет утех.
Так как же смеют нас дразнить
Скотом истоптанный тростник
И птицы — жалкий род бродяг,
Игрушки ветра и дождя?

«Несу я с юга весть Байле,
— Сказал старик. — По всей земле
Собрались люди как один
Прощаться с девою Айлин.
У всех, от старца до юнца,
Обидой полнились сердца
На то, что, чужака избрав,
Айлин покинет отчий край,
И больше им уж никогда
Прекрасной девы не видать.
Какой-то старец, придержав
Ее коня, сказал: “Езжай
Домой, найди в родных краях
Себе достойного в мужья.
Живи средь нас”. И в тот же миг
Какой-то юноша приник
К ее руке и рек, дрожа:
“Средь нас ищи, о госпожа!”
С напрасною мольбой Айлин
К толпе взывала: ни один
Не сжалился. И, пав с седла,
Она от горя умерла».

О любящее сердце, ты —
Игрушка собственной мечты;
И в ослепленье признаешь
Тебя смущающую ложь
За воплощенье худших бед,
Что вечно чудятся тебе…
Байле скончался, как стрелой,
Сраженный в сердце вестью злой.
Носилки из ветвей сплели
Ему друзья; и принесли
Байле туда, где каждый год
Меж бронзовых столбов ворот
Пес Улада сидел, в тот день
Всегда оплакивая тень
Злосчастной дочери певца
И тень героя, чьи сердца
Не разлучились до конца:
В тот день изменника удар
Сгубил их в давние года —
И Пес рыдал… Но не нашлось
В угрюмом сердце новых слез:
К тому, что на его порог
Байле под грудой камня лег,
Остался безучастен Пес —
Лишь пару валунов принес.

На счастье наше, мы живем
Среди хлопот единым днем:
Что с глаз долой — из сердца вон.
Но серой птицы клюв кривой
И серый стебель тростника
Все помнят давние века,
И Дейрдре, и того, кто с ней…
И мы, гуляя с Кэт иль Нэн,
В прибрежном ветре слышим вздох
И укоризну: как ты мог
Так быстро сдаться? Мы идем
За Найси вслед одним путем.
А птицы и седой тростник
Так ясно помнят милый лик,
Как будто видели вчера:
Прекрасна Дейрдре и мудра —
Ах, сердце знает, как мудра!

А тот старик, коварный лгун,
Плащ запахнувши на бегу,
Уже спешил к Айлин; она,
Толпою дев окружена,
Меж бликов света и теней
Вершила путь; и в полусне
Мечтали девы, как ласкать
Их будет чья-нибудь рука
На брачном ложе в нежной мгле.
Арфисты гордо шли вослед,
Как будто музыкой могли
Безумье сердца исцелить,
Как будто трепетом струны
Могли развеять страх и сны
О бедах, ждущих впереди.

Вскричал старик: «Еще один
От зноя, хлада, ветра, волн
Умчался прочь и погребен
Среди равнины Муртемне
Под сонной грудою камней,
И вечным Огмия письмом
Начертано на керне том:
“Байле из рода Рури”. Но
Решили боги уж давно,
Что не взойдут Айлин с Байле
На ложе брака на земле,
Зато изведают любовь,
Сомкнув объятья вновь и вновь
В иных полях, где круглый год
Сбирают пчелы дикий мед, —
И новость эта не нова».

Он смолк — Айлин была мертва.
Увидев то, старик опять
Проворно бросился бежать —
Помчался, на бегу смеясь,
К холму, где некий бог иль князь
Изрек законы в старину
И тем объединил страну;
То место свято чтит народ
И Троном Лагена зовет.

Все круче ввысь тропа вела;
Над путником сгущалась мгла;
Но с нежным клекотом к нему
Спустились, рассекая тьму,
Два лебедя, между собой
Цепочкой скованы златой;
Они его узнали: он
Пред ними встал преображен —
Высок, румян и горделив;
И с легким трепетом легли
Его воздушные крыла
На струны арфы, что сплела
Этайн, Мидирова жена,
Любовной жаждой сожжена.

А тех двоих, Айлин с Байле,
Как назову? В подводной мгле
Две рыбы, к плавнику плавник,
Плывут меж лилий водяных;
Две мыши на снопе зерна,
Забытом посреди гумна,
Друг к другу жмутся в темноте;
Две птицы в ясной высоте,
Где тучи разорвал восход;
Нет, — веки ока в час ночной;
Иль два столба одних ворот;
Иль ветви яблони одной,
Тенями переплетены;
В едином звуке две струны
Слились под пальцами певца, —
Познали счастье без конца
Те двое, ибо добрый друг
Увел их в край, где нет разлук,

Где им все тайны — напоказ:
И город башен Гориас,
И Финдриас, и Фалиас,
И даже древний Муриас,
Чьи исполины-короли
Во дни младенчества земли
Сокровищ были лишены,
Утратив в тяготах войны
Котел, меч, камень и копье,
И погрузились в забытье;
И мимо них, и меж руин
Туда спешат Байле с Айлин,
Где страж-гигант навек затих;
И дрожь любви пронзает их.

Нетленный мир пред ними лег:
Они ступили за порог
Земли и обрели покой
Над величавою рекой,
Где отразился только лик
Далеких бледных звезд и блик
Садов волшебных, что полны
Лишь самоцветов наливных
Иль яблок солнца и луны.

Что им до нас? Они пьяны
Вином из сердца тишины;
И в час, когда сгустится ночь,
Скользят в стеклянной лодке прочь,
В морскую даль, и, обнявшись,
Глядят в безветренную высь,
На пестрых шкурах возлежа;
И птицы Энгуса кружат,
Крылами белыми, как снег,
Их овевая в полусне
И дуновеньем ветерка
Колебля волосы слегка.

И над могилою Байле
Нашли поэты древних лет
Могучий тис; а где Айлин
Уснула — яблоню нашли,
И вся в цвету была она.
И так как кончилась война,
И мирно вновь жила страна,
И бой у брода отгремел,
И вышло время ратных дел,
То все поэты собрались,
Срубили яблоню и тис
И на дощечках записали
Все саги о любви, что знали.

Пускай о дочери певца
Рыдают птицы без конца,
Пускай шумит о ней тростник, —
Что мне, любимая, до них?
Ведь ты прекрасней и мудрей
Вернувшейся из-за морей
И чище сердцем, чем она;
Но тех двоих — забыть бы нам!
О, неотступная мечта
Сердец влюбленных — слиться так
С любимым сердцем, как Айлин
С Байле сплелись, уйдя с земли!

Оригинал

ARGUMENT. Baile and Aillinn were lovers, but Aengus, the Master of Love, wishing them to he happy in his own land among the dead, told to each a story of the other’s death, so that their hearts were broken and they died.

I hardly hear the curlew cry,
Nor the grey rush when the wind is high,
Before my thoughts begin to run
On the heir of Uladh, Buan’s son,
Baile, who had the honey mouth;
And that mild woman of the south,
Aillinn, who was King Lugaidh’s heir.
Their love was never drowned in care
Of this or that thing, nor grew cold
Because their bodies had grown old.
Being forbid to marry on earth,
They blossomed to immortal mirth.

About the time when Christ was born,
When the long wars for the White Horn
And the Brown Bull had not yet come,
Young Baile Honey Mouth, whom some
Called rather Baile Little-Land,
Rode out of Emain with a band
Of harpers and young men; and they
Imagined, as they struck the way
To many-pastured Muirthemne,
That all things fell out happily,
And there, for all that fools had said,
Baile and Aillinn would be wed.

They found an old man running there:
He had ragged long grass-coloured hair;
He had knees that stuck out of his hose;
He had puddle-water in his shoes;
He had half a cloak to keep him dry,
Although he had a squirrel’s eye.

O wandering birds and rushy beds,
You put such folly in our heads
With all this crying in the wind,
No common love is to our mind,
And our poor Kate or Nan is less
Than any whose unhappiness
Awoke the harp-strings long ago.
Yet they that know all things but know
That all this life can give us is
A child’s laughter, a woman’s kiss.
Who was it put so great a scorn
In the grey reeds that night and morn
Are trodden and broken hy the herds,
And in the light bodies of birds
The north wind tumbles to and fro
And pinches among hail and snow?

That runner said: «I am from the south;
I run to Baile Honey-Mouth,
To tell him how the girl Aillinn
Rode from the country of her kin,
And old and young men rode with her:
For all that country had been astir
If anybody half as fair
Had chosen a husband anywhere
But where it could see her every day.
When they had ridden a little way
An old man caught the horse’s head
With: «You must home again, and wed
With somebody in your own land.»
A young man cried and kissed her hand,
«O lady, wed with one of us»;
And when no face grew piteous
For any gentle thing she spake,
She fell and died of the heart-break.»

Because a lover’s heart s worn out,
Being tumbled and blown about
By its own blind imagining,
And will believe that anything
That is bad enough to be true, is true,
Baile’s heart was broken in two;
And he, being laid upon green boughs,
Was carried to the goodly house
Where the Hound of Uladh sat before
The brazen pillars of his door,
His face bowed low to weep the end
Of the harper’s daughter and her friend
For athough years had passed away
He always wept them on that day,
For on that day they had been betrayed;
And now that Honey-Mouth is laid
Under a cairn of sleepy stone
Before his eyes, he has tears for none,
Although he is carrying stone, but two
For whom the cairn’s but heaped anew.

We hold, because our memory is
So full of that thing and of this,
That out of sight is out of mind.
But the grey rush under the wind
And the grey bird with crooked bill
Have such long memories that they still
Remember Deirdre and her man;
And when we walk with Kate or Nan
About the windy water-side,
Our hearts can hear the voices chide.
How could we be so soon content,
Who know the way that Naoise went?
And they have news of Deirdre’s eyes,
Who being lovely was so wise —
Ah! wise, my heart knows well how wise.

Now had that old gaunt crafty one,
Gathering his cloak about him, mn
Where Aillinn rode with waiting-maids,
Who amid leafy lights and shades
Dreamed of the hands that would unlace
Their bodices in some dim place
When they had come to the marriage-bed,
And harpers, pacing with high head
As though their music were enough
To make the savage heart of love
Grow gentle without sorrowing,
Imagining and pondering
Heaven knows what calamity;

«Another’s hurried off,» cried he,
«From heat and cold and wind and wave;
They have heaped the stones above his grave
In Muirthemne, and over it
In changeless Ogham letters writ —
Baile, that was of Rury’s seed.
But the gods long ago decreed
No waiting-maid should ever spread
Baile and Aillinn’s marriage-bed,
For they should clip and clip again
Where wild bees hive on the Great Plain.
Therefore it is but little news
That put this hurry in my shoes.»

Then seeing that he scarce had spoke
Before her love-worn heart had broke.
He ran and laughed until he came
To that high hill the herdsmen name
The Hill Seat of Laighen, because
Some god or king had made the laws
That held the land together there,
In old times among the clouds of the air.

That old man climbed; the day grew dim;
Two swans came flying up to him,
Linked by a gold chain each to each,
And with low murmuring laughing speech
Alighted on the windy grass.
They knew him: his changed body was
Tall, proud and ruddy, and light wings
Were hovering over the harp-strings
That Edain, Midhir’s wife, had wove
In the hid place, being crazed by love.

What shall I call them? fish that swim,
Scale rubbing scale where light is dim
By a broad water-lily leaf;
Or mice in the one wheaten sheaf
Forgotten at the threshing-place;
Or birds lost in the one clear space
Of morning light in a dim sky;
Or, it may be, the eyelids of one eye,
Or the door-pillars of one house,
Or two sweet blossoming apple-boughs
That have one shadow on the ground;
Or the two strings that made one sound
Where that wise harper’s finger ran.
For this young girl and this young man
Have happiness without an end,
Because they have made so good a friend.

They know all wonders, for they pass
The towery gates of Gorias,
And Findrias and Falias,
And long-forgotten Murias,
Among the giant kings whose hoard,
Cauldron and spear and stone and sword,
Was robbed before earth gave the wheat;
Wandering from broken street to street
They come where some huge watcher is,
And tremble with their love and kiss.

What were our praise to them? They eat
Quiet’s wild heart, like daily meat;
Who when night thickens are afloat
On dappled skins in a glass boat,
Far out under a windless sky;
While over them birds of Aengus fly,
And over the tiller and the prow,
And waving white wings to and fro
Awaken wanderings of light air
To stir their coverlet and their hair.

And poets found, old writers say,
A yew tree where his body lay;
But a wild apple hid the grass
With its sweet blossom where hers was,
And being in good heart, because
A better time had come again
After the deaths of many men,
And that long fighting at the ford,
They wrote on tablets of thin board,
Made of the apple and the yew,
All the love stories that they knew.

Let rush and bird cry out their fill
Of the harper’s daughter if they will,
Beloved, I am not afraid of her.
She is not wiser nor lovelier,
And you are more high of heart than she,
For all her wanderings over-sea;
But I’d have bird and rush forget
Those other two; for never yet
Has lover lived, but longed to wive
Like them that are no more alive.

Байле и Айлин (Янка Латекова, "Два древа")

История текста

В письме к Роберту Бриджесу от 20 июля 1901 года Йейтс сообщал: «Я пишу поэму, отчасти лирическую, отчасти повествовательную, о двух старинных ирландских влюбленных — Байле Медовые Уста и некоей Альин [Alyinn] (если записать их имена так, как слышится)» (Wade, 353). Это же определение жанра он повторил 11 августа, в письме к Т. Стерджу Муру: «Я только закончил поэму, отчасти лирическую, отчасти повествовательную, строк на 200, — по-моему, вышло неплохо» (Moore, 2). В июле 1902 года поэма «Байле и Айлин» была опубликована в журнале «Мансли ревью» со следующим примечанием Йейтса:

Полагаю, лучше сразу пояснить некоторые отсылки к мифологическим персонажам и предметам, чем отвлекать внимание читателя сносками. Объяснять, что такое война за Бурого Быка и почему Кухулина называли Псом Улада, я не стану. Все, что нужно об этом знать, да и само сказание о Байле и Айлин читатель найдет в книге леди Грегори «Кухулин из Муртемне» — самой значительной книге, увидевшей свет в Ирландии за всю мою жизнь. «Великая Равнина” [the Great Plain] — это Страна умерших и блаженных; ее называют также “Страной живого сердца” и еще многими другими прекрасными именами. А имена Финдриас и Фалиас, Гориас и Муриас носили четыре таинственных города: сокрытые от мира города учености, из которых в Ирландию пришел божественный народ, Племена богини Дану, и в которых они нашли четыре своих талисмана — копье, камень, котел и меч. Птицы, порхающие над головой Энгуса, — это четыре птицы, которых он сотворил из своих поцелуев; превратившись в лебедей, скованных друг с другом золотой цепочкой, Байле и Айлин принимают облик других зачарованных влюбленных, своих предшественников, известных из древних сказаний. Мидир был королем сидов, или волшебного народа, а Этайн — его женой; одна ревнивица изгнала ее, и на некоторое время Этайн нашла пристанище в стеклянном доме Энгуса; и мне представилось, как она там плела из волос Энгуса струны для арфы. Эти струны я упоминаю в «Туманных водах», где толкую этот миф по-своему.

Текст сказания о Байле и Айлин в изложении Августы Грегори см. здесь.

«Байле и Айлин»: комментарии

Улад (Uladh), совр. Ольстер — северное королевство Ирландии.

«…Буаны сладкоустый сын»: Байле — сын Буан (Буаны), уладской женщины, и Месгедры, короля Лейнстера (восточного королевства Ирландии). В XIX — первой половине XX вв. было принято считать Буан некой доброй богиней уладов. Ее имя связывали с ирландскими словами Ban, «белый», Bean, «женщина», Finn, «светлый» и латинским Bonus, «добрый, благой» (Kennedy, 314).

Сказание о Месгедре и Буан приводится в книге П. Кеннеди «Легенды и вымыслы ирландских кельтов» (1866), которая служила Йейтсу одним из источников сведений по ирландской мифологии (Jeffares, 531).

Муж Буан, Месгедра погиб в бою с воинами Улада; его убийца, Конал Кернах, смешал мозг Месгедры с известью и сделал мяч (впоследствии тот был похищен врагами уладов, использован как камень для пращи и поразил в голову короля уладов Конхобара, который умер от этого удара спустя семь лет). Затем Конал встретился с Буан и принес ей весть о гибели мужа.

Эпизод встречи между Коналом и Буан содержит некоторые мотивы, важные для творчества Йейтса:

Забрав себе колесницу короля и бережно уложив в один из ее углов голову ее покойного хозяина, [Конал] направился на север <…> и кто же встретился ему на пути, как не вдова павшего героя, милосердная королева Буона, и с нею пятьдесят дам, сопровождавших ее в дороге! Она возвращалась из недолгой поездки в Миде. «Кто ты, госпожа?» — спросил Конал. «Я — Буона, жена Месгеры, короля Лейнстера». «Твой господин послал меня к тебе: видишь, вот его кони и колесница». «Господин мой щедр; верно, он отдал тебе их в дар?» «И вот тому залог; уж его-то ты признаешь», — сказал свирепый Конал <…> и с этими словами поднял и показал ей свой кровавый трофей. Спутницы ее закричали в ужасе, но королева не вскрикнула и не пролила ни слезы. «Значит, я теперь свободна, — спокойно молвила она. — Но прошу, дай мне голову моего мужа, чтобы дух его не винил меня, что я пренебрегла его благородной красотой». И, взявши голову, она поцеловала бледное, залитое кровью лицо, а после разразилась горькими причитаниями. Когда же закончился ее плач, она упала замертво, и дух ее вновь соединился с духом ее возлюбленного господина в счастливых долах страны Тир-на-Ног. Даже Конал, этот жестокий воин, и его колесничий, не уступавший ему суровостью, были растроганы. Они похоронили верную жену, положив голову мужа рядом с нею. Ее могильный холм высится чуть к северу от брода Клаэн. Со временем из ее останков пророс и поднялся орешник; и долгое время его знали под именем Колл Буона, Орешник Буан (Kennedy, 313-314).

Сюжет о смерти Месгедры и Буан положен в основу поэмы Сэмюэла Фергюсона «Месгедра» (1865), тоже хорошо известной Йейтсу (CWY IX, 12). В комментариях к ней Фергюсон добавляет, что при известии о гибели Месгедры Буан «подняла плач, который был слышен до самой Тары», и также упоминает об орешнике, выросшем на ее могиле (Hull 1898, 94).

Подобно главным героям поэмы «Байле и Айлин», Буан получает весть о гибели мужа, находясь в дороге, и умирает на месте от горя; после смерти супруги воссоединяются в Стране блаженных, а на могиле Буан вырастает дерево, которое становится знаменитым. В поэме Фергюсона «Месгедра» обнаруживается дополнительная параллель: Буан, подобно Айлин в поэме Йейтса, незадолго до роковой встречи с Коналом терзается дурными предчувствиями, говоря о «своих зловещих снах и женских страхах» (Ferguson, 128). Таким образом, история старшего поколения отчасти повторяется в судьбе потомков.

Кроме того, образ женщины, прощающейся с отрубленной головой своего мужа или возлюбленного, — устойчивый мотив в драматургии Йейтса («Мартовское полнолуние», «Король великой часовой башни», «Смерть Кухулина»), и один из вероятных источников этого мотива — эпизод смерти Буан.

Лугайд — сын волшебника Ку Рои Мак Дайре, король Мунстера, южного королевства Ирландии. В саге «Похищение быка из Куальнге» поначалу выступил против Улада, но увидев, что Кухулин, герой уладов, тяжело ранен в битве с Фер Диадом, благородно воздержался от нападения.

Бурый бык: В саге «Похищение быка из Куальнге» королева Коннахта Медб, разгневанная тем, что принадлежавший ей огромный белорогий бык (the White Horn) перешел к стадам ее мужа, нападает на уладов, чтобы отнять у них равного по красоте и силе бурого быка (the Brown Bull). Так началась война между Коннахтом и уладами, за которых сражался их величайший герой — Кухулин. В конце концов два быка, Белорогий и Бурый, сошлись в поединке; Бурый бык одолел Белого и вернулся в Улад, где и скончался, испустив могучий победный рев.

«Байле Медовые УстаБайле Малоземельный…»: В своем сборнике ирландских саг «Кухулин из Муртемне» (1902) Августа Грегори поясняет: «…хотя земель у Байле было мало, он все же был наследником Улада; и так он был сладкоречив, что пробуждал любовь во всех, кто его встречал, равно в мужчинах и женщинах, и за то называли его Байле Медовые Уста».

Эмайн-Маха (Emain Macha — «брошь Махи» или «близнецы Махи») — столица Улада в героическую эпоху, основанная, по преданию, богиней Махой в VII или V веке до н.э. Современный форт Наван на территории графства Арма.

Муртемне — равнина, на которой стоял дом Кухулина. Ее отождествляют с равниной на территории современного графства Лаут, между рекой Бойн и горами Куальнге (Карлингфорд). Легенда о происхождении ее названия сохранилась в «Метрических диннхенхас» («старинах мест»), 99:

Равнина Муртемне, откуда такое имя? Нетрудно сказать. Море ее покрывало после Потопа трижды по десять лет, оттого и назвали ее Муртемне (muir + te[i]me), что значит «мрак моря» (temhe in mara) или «под кровлею моря» (fo scemil mara h-é). Или же было над нею волшебное море (muir draidechta), а в нем — осьминог (? muir-selche, букв. «морская улитка»), который всасывал все, что пожелает. Мог он втянуть целиком мужа в доспехах, и тот оставался лежать на дне его сумки сокровищ (autsad-bolg). Дагда пришел со своей булавою гнева (lorg anfaid), и ударил ей осьминога, и промолвил такие слова: «Отвороти пустую голову свою! Отвороти свое прожорливое тело! Отвороти свое ненасытное чело! Изыди! Прочь!» И осьминог отступил, а с ним отступило и море; вот почему, быть может, то место назвали Равниной Муртемне.

Благодаря героическим сагам эта равнина стала прочно ассоциироваться с Кухулином, который и вырос, и умер на Муртемне. На равнине, в окрестностях современного города Дандолк, сохранились руины старого форта, которые в народных поверьях отождествляются с родным домом Кухулина — Дун-Деалган (название крепости, по одной из версий, связано с именем Деалги — короля мифического племени Фир Болг).

Согласно сказанию о Байле и Айлин в изложении А. Грегори, встреча возлюбленных должна была состояться близ Дун-Деалган, в Роснари, на берегу Ирландского моря.

«Пес Улада»: В детстве Кухулин — величайший из героев Улада — носил имя Сетанта. Имя «Кухулин» — «Пес Кулана» — он получил, когда убил чудовищного сторожевого пса, принадлежавшего кузнецу Кулану, и в качестве выкупа предложил отслужить кузнецу вместо убитой собаки.

Дейрдре — в ирландской мифологии дочь Федельмида, сказителя при дворе уладского короля Конхобара. Красавица Дейрдре от рождения была просватана за Конхобара, но предпочла королю молодого воина Найси. Вместе с сыновьями Уснеха Дейрдре бежала на чужбину, «за моря», но затем сыновей Уснеха пригласили вернуться и предательски убили, а Дейрдре силой привели в дом Конхобара. Вместе с Найси и его братьями был убит Фиаха, сын Фергуса. Это стало причиной раскола между уладами: Фергус и еще двое могучих уладских воинов, Дубтах и Кормак, перешли в стан врагов Конхобара. Дейрдре прожила год в доме Конхобара, после чего тот решил отдать ее в наложницы самому ненавистному для нее из всех уладов — убийце Найси, Эогану, сыну Дуртахта. По дороге в дом Эогана Дейрдре покончила с собой, бросившись с колесницы и разбив голову о камень.

«…вечным Огмия письмом»: имеется в виду огам, древнеирландский алфавит, по преданию, изобретенный богом мудрости Огмой (Огмием).

«…из рода Рури»: Рури (Рори) — англизированная форма имени «Рудрайге» (Rudhraighe). Рудрайге сын Ситрика, легендарный верховный король Ирландии и родоначальник клана Рудрайге — древнего рода, правившего королевством Улад. По хронологии различных средневековых источников правление этого короля относилось к III или II—I вв. до н.э. «Потомками Рури (Рудрайге)» именуются все уладские герои, кроме Кухулина. В поздних генеалогиях их род возводился через Рудрайге к Иру, сыну Миля, — одному из первых людей, прибывших на землю Ирландии.

«В иных полях…» (…on the Great Plain — на «Великой Равнине»): в комментариях к поэме Йейтс отмечает: «“Великая Равнина” — это Страна умерших и блаженных; ее называют также “Страной живого сердца” и еще многими другими прекрасными именами».

Вид на гору Лейнстер (Трон Лагена) с соседнего холма Клорог, увенчанного каирном
Вид на гору Лейнстер (Трон Лагена) с соседнего холма Клорог, увенчанного каирном

«…и Троном Лагена зовет»: Лаген (Leighin, гэльск. Laighin) — древнее название исторической ирландской провинции Лейнстер. В буквальном переводе laighen означает копье с широким наконечником; таким копьем, по преданию, сражались люди принца-изгнанника Лавры (III в.), вернувшегося из Галлии в Ирландию и отвоевавшего корону у убийц его отца и деда. Провинция, которую они заселили, прежде называлась «Галиан», но после этих событий получила новое имя — Лаген, а сам народ принял название «лагены»

Трон Лагена, или Холм Айлин (Dun Ailinne) — современная гора Лейнстер (высота 794 м) в одноименной провинции, на границе между графствами Карлоу и Вексфорд. В древности эта гора служила местом собраний лагенов.

«Два лебедя»: Мотив двух птиц, скованных друг с другом золотой или серебряной цепочкой, распространен в ирландских сагах и, как правило, тесно связан с явлениями сидов и деяниями божественных фигур — таких, как Энгус и Луг.

Мидир — в ирландской мифологии король сидов. Когда он привел в дом вторую жену, Этайн, первая его супруга, ревнивая колдунья Фуамнах, превратила соперницу в пурпурную муху. Ветер подхватил Этайн и перенес в жилище Энгуса, бога любви, где она провела некоторое время. Затем ветер унес Эмер-муху в земной мир, но Энгус играл на арфе, чтобы его возлюбленная слышала его и знала, что он тоскует в разлуке. В комментариях к поэме Йейтс поясняет, что Этайн «на некоторое время Этайн нашла пристанище в стеклянном доме Энгуса; и мне представилось, как она там плела из волос Энгуса струны для арфы». Эти мотивы использован в стихотворении Йейтса «Арфа Энгуса».

«И город башен Гориас, / И Финдриас, и Фалиас, / И даже древний Муриас/ … Котел, меч, камень и копье»: В ирландской мифологии это четыре таинственных северных города, из которых пришли в Ирландию Племена богини Дану. В комментариях к поэме Йейтс называет их «городами знаний, недоступных смертному взору, где они [т.е. Племена богини] обрели четыре талисмана: копье, камень, котел и меч».

В книге Эллы Янг «Кельтские сказания о чудесах», впервые опубликованной в 1910 г. с иллюстрациями Мод Гонн, перечисляются эти «четыре драгоценности» и четыре города:

Огма принес Меч Света из Финдриаса — города светлооблачного, что на востоке владений Племен богини Дану; Нуаду принес Копье Победы из Гориаса — города яркопламенного, что на юге владений Племен богини Дану; Дагда принес Котел Изобилия из Муриаса — города, что воздвигнут на западе владений Племен богини Дану и безмолвен, как воды морских глубин; Мидир принес Камень Судьбы из Фалиаса — города, что воздвигнут на севере владений Племен богини Дану и несокрушим, как алмаз (Young, 6).

Не столь поэтично, но более подробно эти города и чудесные предметы описываются в «Истории Ирландии» Джеффри Китинга (1634):

…они [т.е. Племена богини Дану] заняли четыре города, дабы в них обучались молодые люди той страны [т.е. Ирландии]. Вот имена этих городов: Файлиас, Гориас, Финиас и Муриас. Племена богини Дану поставили в тех городах четырех мудрецов, дабы те обучали молодых людей той страны наукам и разным искусствам, какими владели: Семиаса — в Муриасе, Ариаса — в Финиасе, Эуруса — в Гориасе и Мориаса — в Файлиасе. <…> Было у них четыре благородных драгоценности, принесенные из тех городов: из Файлиаса — камень добродетели, тот самый, что носит имя Лиа Фаль и который испускал крик под каждым новоизбранным королем Ирландии вплоть до времен Конхобара <…>; и этот самый камень называется по-латыни Saxum fatale [«Камень судьбы»]. В его честь сама Ирландия получила название “Инис Фаль”. Ввиду чего некий знаток древностей сложил такие стихи:
Камень, что служит опорой обоим моим пятам, —
В его честь названа Инис Фаль;
Между двумя берегами великого потопа
Равнина Фаль (— имя) всей Ирландии.
Другое имя его — Камень Судьбы; ибо судьба того камня была такова, что в каком бы месте он ни оказался, владыкой той страны становился муж из племени скоттов…
Вторая драгоценность из тех, что принесли в Ирландию Племена богини Дану, — это меч, которым владел Луг Ламфада [«Длинная рука»], и был принесен он из Гориаса. Третья драгоценность — копье, с которым тот же Луг шел на битву, и было принесено оно из Финиаса. Четвертая драгоценность — котел Дагды: не случалось людям отойти от него голодными; принесен же он был из Муриаса (Keating, 205-208).

См. также стихотворный цикл Фионы Маклауд «Плач по четырем городам».

«…яблок солнца и луны»: ср. заключительные строки стихотворения «Песня Энгуса-скитальца». Этот образ — своего рода точка соприкосновения между оккультными интересами Йейтса и его страстной любовью к кельтской мифологии. С одной стороны, как отмечает Ф. Уилсон, «золото и серебро, солнечный и лунный принципы, сплетенные в неразрывный узел», — «излюбленный алхимический символ Йейтса, <…> эмблема совершенства, которую он часто использовал в своей ранней поэзии» (Wilson, 219). С другой — «золотые яблоки солнца и серебряные яблоки луны» восходят к знаменитому образу серебряной ветви с золотыми яблоками из саги «Приключение Кормака в Обетованной стране». На рубеже XIX-XX вв. этот атрибут морского бога Мананнана, владыки Волшебной страны, стал восприниматься как один из главных символов кельтского Иного мира (см., напр.: Hull 1901; Evans-Wentz, 336).

«Птицы Энгуса…» — согласно комментарию Йейтса к поэме, поцелуи Энгуса превращаются в птиц.

«…могучий тис… яблоню…» — образы деревьев, выросших на могилах влюбленных, Йейтс впоследствии переосмыслил и использовал в стихотворении «Рибх на могиле Байле и Айлин» (1934). В письме к Оливии Шекспир от 24 июля 1934 г. замысел «Рибха…» изложен так: «У меня в голове еще одно стихотворение, в котором некий монах читает свой бревиарий в полночь на могиле давно почивших влюбленных, в годовщину их смерти, ибо в эту ночь они соединяются над могилой, и не в частичном объятии, а так, что тело воспламеняется целиком — изливая свет, при котором он и читает» (Wade, 824).

«…Бой у брода…» — бой между Кухулином и его лучшим другом Фер Диадом, окончившийся гибелью последнего. Описан в саге о похищении Быка из Куальнге.

«…что мне, любимая, до них…» — обращение к Мод Гонн.

«…о дочери певца… Вернувшейся из-за морей» — т.е. о Дейрдре, см. выше.

Литература

  • CWY IX = The Collected Works of W.B. Yeats. Volume IX. Early Articles and Reviews. Ed. by John P. Frayne and Madeleine Marchaterre. New York/London/Toronto/Sydney: Scribner, 2004.
  • Ferguson = Poems of Sir Samuel Ferguson. With an introduction by Alfred Perceval Graves, M.A. Dublin: The Talbot Press / London: T. Fisher Unwin, n.d. [1916?]
  • Hull 1898 = Hull, Eleanor, The Cuchullin Saga in Irish Literature. London: Nutt, 1898.
  • Hull 1901 = Hull, Eleanor, “The Silver Bough in Irish Legend”. // Folklore, 12:4 (1901), 431—435.
  • Jeffares = Jeffares, A. Norman, A Commentary on the Collected Poems of W.B. Yeats. London: Palgrave Macmillan, 1968.
  • Keating = Keating, Geoffrey, The History of Ireland. Vol. I. Ed., tr. and notes by David Comyn. London: David Nutt, 1902.
  • Kennedy = Legendary Fictions of the Irish Celts. Collected and narrated by Patrick Kennedy. London: Macmillan & Co, 1866.
  • MacKillop = James MacKillop, A Dictionary of Celtic Mythology. Oxford: Oxford University Press, 2004.
  • Moore = W.B. Yeats and T. Sturge Moore: Their Correspondence. 1901—1937. Ed. by Ursula Bridge. New York: Oxford University Press, 1953.
  • Wade = The Letters of W.B. Yeats [1887—1939]. Ed. by Allan Wade. London: R. Hart-Davis, 1954.
  • Wilson = F. A. C. Wilson, W. B. Yeats and Tradition. New York: The Macmillan Company, 1958. Young = Celtic Wonder-Tales. Retold by Ella Young, illustrated and decorated by Maud Gonne. Dublin: Maunsel & Co., 1910.

Автор: William Butler Yeats
Перевод, комментарии: Анна Блейз (с)

К оглавлению

Настоящий перевод доступен по лицензии Creative Commons «Attribution-NonCommercial-NoDerivs» («Атрибуция — Некоммерческое использование — Без производных произведений») 3.0 Непортированная.